Pi­še: Dra­gan Mra­o­vić


U Cr­noj Go­ri i Sr­bi­ji ima­mo dva go­spo­dar­ska li­ka, ali oba su ista sli­ka auto­krat­skog pred­sjed­ni­ka.
Alek­san­dar Vu­čić, uče­nik čet­nič­kog voj­vo­de Slav­ka Alek­si­ća, ko­man­dan­ta No­vo­sa­ra­jev­skog čet­nič­kog od­re­da (pre­ma do­ku­men­ta­ci­ji Ha­škog tri­bu­na­la), po­zna­ti­ji kao imi­ta­ci­ja Go­spo­da­ra, pod ime­nom Go­spo­dar­čić, oti­šao je u Sre­bre­ni­cu sa­mo ra­di po­li­tič­ke ma­ni­pu­la­ci­je i ko­lek­tiv­ne hip­no­ze, ko­jom se ba­vi u Sr­bi­ji u vi­du za­na­ta. On je sa­da he­roj i mu­če­nik u svo­jim oči­ma. Po­sli­je ko zna kog aten­ta­ta na nje­ga, a za ko­ji zna­ju sa­mo on i nje­gov mi­ni­star po­li­ci­je Ste­fa­no­vić, struč­njak za pla­gi­ja­te dok­tor­skih di­ser­ta­ci­ja, on se sa­mo­pro­gla­sio za naj­zna­čaj­ni­ju žr­tvu Sre­bre­ni­ce i Bra­tun­ca, po­što je “po­go­đen” ka­me­nom iz­ra­đe­nim u “stelt” teh­no­lo­gi­ji, pa ga za­to ni­ko ni­je vi­dio, ni­ti se na nje­go­vom li­cu mo­gla vi­dje­ti po­vre­da, ali su bi­li oči­gled­ni strah i pot­pu­na iz­gu­blje­nost. U pr­vom pla­nu je on, u svim srp­skim me­di­ji­ma, a ne sre­bre­nič­ki i/ili bra­tu­nač­ki mu­če­ni­ci. Taj Go­spo­dar­čić ko­ji je jav­no pri­je­tio Đin­đi­ću da će ga „is­tri­je­bi­ti kao gu­bu iz to­ri­ne“, a Ću­ru­vi­ji da će mu se „kad-tad osve­ti­ti“, iz­i­gra­va mi­ro­tvor­ca! On ko­ji je re­kao ono što se od Hi­tle­ra do nje­ga ni­je ču­lo: „Ubij­te jed­nog Sr­bi­na, mi će­mo sto­ti­nu Mu­sli­ma­na!“, stva­ra od Sre­bre­ni­ce svo­ju mi­to­lo­gi­ju, za­jed­no sa bal­kan­skim i svjet­skim po­li­tič­kim le­ši­na­ri­ma ko­ji su se sja­ti­li nad sve­tim mu­sli­man­skim stra­ti­štem, a od ko­jih se žr­tve i nji­ho­ve ži­ve maj­ke ni­su mo­gle ni pri­mje­ti­ti. Uspio je da pot­pu­no upro­pa­sti smi­sao sa­kral­ne sve­ča­no­sti u Sre­bre­ni­ci, a on­da je po­bje­gao pod ki­šo­bra­nom. Svo­jim pri­su­stvom je is­pro­vo­ci­rao skan­dal, jer mu je una­pred re­če­no šta mo­že bi­ti, ako do­đe, ali je on po­slu­šao svog en­gle­skog men­to­ra, mi­ni­stra spolj­nih po­slo­va En­gle­ske, Fi­li­pa Ha­mon­da, ko­ji mu je re­kao da „ve­o­ma ci­je­ni to što će on pred­sta­vlja­ti Sr­bi­ju u Sre­bre­ni­ci“. Na­rav­no, do­ma­ćin se po­nio pre­ma Vu­či­ću iz­u­zet­no ba­ga­tel­no, što je za sva­ku osu­du. Ba­ki­ja Izet­be­go­vić ne­ma ni sti­da, ni sra­ma. Baš ona­ko ka­ko su htje­le en­gle­ske slu­žbe za bal­kan­ske smut­nje.
A ni ona dru­ga imi­ta­ci­ja pred­sjed­ni­ka ne manj­ka u iz­ja­va­ma mr­žnje, po če­mu su obo­ji­ca – ista sli­ka! „Po­hod na Du­brov­nik je svr­sis­ho­dan i sva­ko su­prot­no sta­no­vi­šte je iz­daj­nič­ko.“ Ali, ri­je­či mr­žnje Mi­lu su mi­le, pa re­če: „Od sve­ga naj­vi­še mr­zim čet­ni­ke, usta­še i sto­po­stot­ne Cr­no­gor­ce... Šah sam omr­znuo od njih i nji­ho­vog po­da­ni­štva ša­hov­ni­ci i mla­doj de­mo­kra­ti­ji ti­pa ka­la­šnji­kov“. A sa­da ga čak i Mu­sta­fa Ce­rić, iako nje­mu slič­na cvjeć­ka, pod­sje­ća ka­ko se osje­ća­ju Bo­šnja­ci, „kad ču­ju nje­go­ve pri­jet­nje...“
Go­spo­dar i Go­spo­dar­čić ši­re mr­žnju, a na ro­bi­ji je ge­ne­ral Rat­ko Mla­dić ko­ji ni­je pri­je­tio na­ci­stič­kom od­ma­zdom „sto za jed­no­ga“ i ni­je klao trud­ni­ce i dje­cu, kao rat­ni ko­man­dant Sre­bre­ni­ce, Na­ser Orić. Ha­ški tri­bu­nal će pre­su­di­ti Mla­di­ću, ali to ne­će do­pri­ni­je­ti po­vje­re­nju i po­mi­re­nju sve dok se žr­tve zlo­u­po­tre­blja­va­ju u dnev­no-po­li­tič­kim kam­pa­nja­ma Go­spo­da­ra, Go­spo­dar­či­ća i Ba­ki­je.
Nji­ma ne vje­ru­ju ni Mu­sli­ma­ni, ni Bo­šnja­ci, ni Sr­bi, jer zna­ju da oni mi­je­nja­ju ću­rak na­o­pa­ko, ka­ko du­ne vje­tar, ali fo­te­lju ni­ka­ko. Mu­sli­ma­ni zna­ju da Vu­čić ni­je iskren, jer ne mo­gu da raz­lu­če ka­da je go­vo­rio isti­nu, on­da ka­da je htio da ubi­je sto mu­sli­ma­na za jed­nog Sr­bi­na ili da­nas ka­da pra­vi me­lo­dra­mat­ski per­for­mans u Sre­bre­ni­ci? A isto­vre­me­no svi zna­ju da je Mi­lo go­vo­rio za Mi­lo­še­vi­ća da je naj­bo­lje što nam se mo­že de­si­ti, dok da­nas du­va u NA­TO ti­kvu, pa se ne zna ka­da la­že, ako ika­da isti­nu zbo­ri!
Je­su Go­spo­dar i Go­spo­dar­čić fi­zič­ki dva li­ka, ali u ogle­da­lu je ista mo­ral­na sli­ka - lič­na su­je­ta i mo­ral­ni nar­ci­zam iz­nad na­ci­o­nal­nog in­te­re­sa.
(Autor je ne­ka­da­šnji
ge­ne­ral­ni kon­zul
SRJ u Ba­ri­ju)